 |
 |
 |
 |
ИСТОРИЈАТУ Србији се, крајем 19. века по угледу на савремене војске тога доба формирају прве инспекције. Уредбама из 1887. године у саставу Војске Краљевине Србије установљене су Артиљеријска, Инжињеријска и Пешадијска инспекција.
На челу појединих инспекција налазили су се инспектори које је постављао краљ. Инспектори су се бирали из редова најугледнијих официра ранга генерала или пуковника. Сваки од инспектора имао је свој штаб и ранг команданта дивизијске области. Краљ Петар Први Карађорђевић је, на основу Закона о устројству војске и Закона о устројству Војног Министарства, 26. фебруара 1911. године донео Уредбу о Главној Инспекцији целокупне војске, којом је прописао састав, надлежности и овлашћења Главне Инспекције, што представља формално и правно утемељење јединствене инспекције српске војске. Овом Уредбом по први пут је уведена и функција Главног инспектора целокупне војске на коју је постављен Његово Краљевско Величанство престолонаследник Александар. Главни инспектор је ради свестранијег сагледавања стања трупа, по свом нахођењу, могао ангажовати и начелника Главног генералштаба, трупне инспекторе, начелнике одељења из састава Главног генералштаба и Министарства војног, као и сва друга лица за које је сматрао за потребно да могу допринети извршењу надлежности Главне инспекције. Након Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца од 1919. године образују се инспекције за све родове. Инспекције су представљале органе министра Војске и Морнарице и њему су биле непосредно потчињене, а у погледу послова наставе инспекције су биле потчињене начелнику Главног генералштаба. Почетком 1940. године у Краљевини Југославији формирана је Врховна инспекција војне силе, као орган Министарства Војске и Морнарице, на челу са старешином ранга команданта дивизијске војне области. У саставу Врховне инспекције војне силе налазиле су се инспекције родова, а као посебан орган и стална испитна комисија за полагање за чин мајора. Задаци Врховне инспекције војне силе били су да: као врховни и централни орган управља и обавља све послове наставом у војсци и морнарици, стварајући услове за стручно усавршавање; прати, проучава и испитује оспособљеност и моралну припремљеност војске; прати и проучава достигнућа и ратна искуства восјки у свету и окружењу; израђује правила и упутства у вези са обуком; покреће питања измене организацијских решења; сарађује при постављању појединих официра закључно са чином бригадног генерала.
У периоду после 1993. године, тадашње Савезно министарство за одбрану и Генералштаб Војске Југославије, имали су своје инспекцијске органе. Инспекција Војске Југославије преформирана је 2002. године у Инспекторат одбране у оквиру Генералштаба Војске Југославије, непосредно одговорну председнику Савезне Републике Југославије, а годину дана касније постаје потчињен Врховном савету одбране, а не председнику, као што је до тада била пракса. Следећа, организацијска доградња, уследила је 2005. године, када су преузете надлежности (из области материјалне, финансијске, трговинске и грађевинске инспекције и одбрамбених припрема друштва) и део људства и расформиране Инспекције Министарства одбране Србије и Црне Горе. Законом о министарствима („Службени гласник РС“, број 43/2007), који је ступио на снагу 15.05.2007. године, Инспекторат одбране је први пут дефинисан као орган управе у саставу Министарства одбране. Успостављен је и регулаторни оквир, пошто су, Законом о одбрани (децембар 2007. године), прописани инспекцијски послови у области одбране. Децидно је наведено да те послове врши Инспекторат одбране (претходни Закон о одбрани из 1993. године, прописивао је инспекцијске послове, само, из надлежности, тадашњег, Савезног министарства за одбрану). Створени су услови да министар одбране донесе Правилник о раду Инспектората одбране (чиме је, између осталог, стављено ван снаге 7 ранијих правилника, донетих од 1979. године до 1990. године, који су се односили на ову област), али и да пропише елементе, садржај и стандарде за оцену стања и способности субјеката инспекције.
|
 |